01. октобар, 2024.
СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ ЗА ОСАМ ЦИВИЛНИХ ЖРТАВА РАТА
У селу Сурјан данас је освештана спомен плоча и служен је парастос за осам цивила, а које су у породичној кући Пантелије Грмаша, у селу Сурјан, хрватски војници запалили.
Радило се већином о старијим особама. Међу спаљенима је била и непокретна Радојка Рожић. Након што су надлежни органи обавили идентификацију, установљено је да су жртве злочина били:
- Грмаш Пантелија, син Станка и Јоке, рођен26.07.1926. године у Сурјану
- Грмаш Сава, дјевојачки Аничић, кћи Јове и Петре, рођена 19.01.1928. године у Сурјану
- Јоргановић Јелка, дјевојачки Аничић, кћи Јовице и Петре, рођена 16.12.1934. године у Сурјану
- Јоргановић Радојка, дјевојачки Бјекић, кћи Симе и Маре, рођена 08.10.1926. године у Сурјану
- Кудра Бранко, син Остоје и Виде, рођен 30.05.1938.године у Шеховцима
- Рожић Бранко, син Симеуна и Јованке, рођен14.03.1926. године у Шеховцима
- Рожић Невенка, дјевојачки Грмаш, кћи Станка и Јоке, рођена 14.06.1932. године у Шеховцима
- Рожић Радојка, кћи Бранка и Невенке, рођена 15.04.1961. године у Шеховцима.
Начелник општине Драган Вођевић, који је у сарадњи са општинском Борачком организацијом био иницијатор постављања спомен плоче, навео је да му је жао што се до сада чекало са послављањем спомен обиљежја.
„Сурјан је једно од многобројних стратишта, а жртве и њихове породице нисмо заборавили. Договорено је да и у наредним годинама редовно организујемо помене и сјетимо се свих страдалих“, истакао је Вођевић.
Неђо Грмаш, који је изгубио цијелу породицу, навео је да су жртве заслужиле да их памтимо.
„Хвала свима који су се потрудили да се након 29 година постави спомен плоча“, рекао је Грмаш.
Хрватска окупација општине Мркоњић Град карактеристична је по бруталним убиствима цивила, како у току извођења нападних борбених операција, тако и током трајања окупације од септембра 1995.до фебруара 1996. године. Цивилне жртве су забиљежене и у најудаљенијим и изолованим селима и засеоцима, у којима је послије уласка ХВ и ХВО остао тек понеки и то старији становник. Цивили су убијани и током повлачења становништва из угрожених подручја. Осим страдања од гранатирања, било је случајева убистава послије хапшења и затварања. У више случајева пронађени су, након повратка власти РС, остаци изгорјелих тијела у спаљеним кућама, а постоје индиције да су у вријеме паљења објеката током “чишћења” терена ти људи били живи спаљивани.
