00 387 50 220 920 kabinet_nacelnika@mrkonjic-grad.rs.ba Понедјељак – Петак 7.00h - 15.00h

Све новости

15. новембар, 2024.

Обавјештење о радном времену на дан празника на подручју општине Мркоњић Град

Обавјештавају се грађани, правна лица и предузетници са  подручја општине Мркоњић Град, да је у складу са Законом о празницима Републике Српске  у дане празника Републике не раде републички органи и организације, органи јединице локалне самоуправе, предузећа, установе и друге организације и лица која професионално обављају услужне и производне дјелатности.

 У складу са Законом о празницима Републике Српске, републички празник је:

  • Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, 21.11.2024. године (четвртак).

У складу са важећом Законом о празницима Републике Српске и Закључком Начелника општине број: 01-140-5/24 од 15.11.2024. године на дан празника  на подручју општине Мркоњић Град  могу да раде:

I     Правна лица и предузетници који обављају дјелатност производње хљеба и  пецива и продају истих, те трговински објекти на бензинским пумпним станицама, на дан празника (21.11. четвртак) могу да раде у времену од 00.00 до 24.00 часа.

 

II    У времену од  07,00 до 12,00 часова могу да раде сва правна лица и предузетници који обављају трговинску, занатску и услужну дјелатност.

 

Закључак о одређивању радног времена на дан празника можете погледати овдје.

14. новембар, 2024.

Подстицај за капиталне инвестиције у пољопривреди и предузетништву 88.675КМ

За развој пољопривредне производње у 2024. години планирана су укупна средства у износу од 238.000,00КМ, а која се реализују кроз Програм за подстицај привредног развоја општине Мркоњић Град.

Начелник општине Драган Вођевић потписао је данас уговоре са 40 пољопривредник, а који су на основу Јавног позива за капиталне инвестиције у пољопривредној производњи остварили право на подстицај. Укупан износ одобрених средстава за подстицаје у пољопривреди износи 65.650,28КМ.

Директор Агенције за привредни развој Горан Тодоровић рекао је да су пољопривредници који су конкурисали за подстицаје набављали нову механизацију, пољопривредну опрему и градили објекте за смјештај крупне стоке.

Корисник подстицаја Наташа Џебић, која се заједно са породицом бави пољопривредном производњом у селу Горња Пецка код Мркоњић Града, каже да су набавили сакупљач за сијено који кошта 1.850 КМ, од чега је грант општине око 650 КМ.

"У селу се бавимо пластеничком производњом, имамо и кошнице за пчеле, држимо стоку и настојимо да себи осигурамо потребна средства за живот бавећи се пољопривредном производњом. Ми волимо село, укључили смо и дјецу у рад и нећемо одустати", поручила је Џебићева.

Вођевић је данас са власником једног предузећа и два самостална предузетника потписао уоговоре за подршку МСП и предузетништву за директна улагања, а у циљу рефундације дијела трошкова активности привредних субјеката.

Рефундација трошкова износи до 25% од укупног износа улагања, а максимално 15.000,00КМ за мала и средња предузећа (правна лица), односно максимално 10.000,00КМ за самосталне предузетнике.

Директор Дрвне индустрије "Искра" Милош Јовић рекао је да је ово предузеће набавило робот за ласерско заваривање који је коштао 41.950 КМ, од чега ће 10.480 КМ бити рефундирано на основу споразума за подршку малим и средњим предузећима који је данас потписао са начелником општине Мркоњић Град Драганом Вођевићем.

"То је посебна технологија без додавања материјала. Мислим да нешто слично нема у Републици Српској, а можда и шире. Видјећемо како ће се показати у раду", рекао је Јовић.

07. новембар, 2024.

УСПЈЕШНО РЕАЛИЗОВАНО 6 ПРОЈЕКАТА ОМЛАДИНСКЕ БАНКЕ

Омладинска банка Мркоњић Град успјешно је завршила и преосталих 6 пројеката од укупно 12 за  2024. годину.

Укупна вриједност свих 12 пројеката износи 36.430,00 КМ. Општина Мркоњић Град је финансирала износ од 12.450 КМ, Мозаик Фондација 8.300,00 КМ, а доприноси неформалних  група износе 15.680,00 КМ.

Појекти младих су реализовани  у области образовања, културе, спорта, екологије и свега што доприноси развоју дјеце и активизма младих  у заједници.

Активизам младих је јако битан у свакој локалној заједници а то су нам показали  и млади који су испред ЈУ Народне библиотеке у Мркоњић Граду кроз  пројекат „СТРИПОТЕКА“ обогатили  књижни фонд ове установе набавком 60 монографских публикација -стрип, за  дјецу и одрасле те набавком намјештаја тачније 6 комада полица које употпунују и чине функционалнији простор библиотеке. Стрипотека је пројекат који има за циљ  популаризацију стрипова и користит ће цијелој заједници за едукацију и могућност издавања стрипа члановима.  Кроз едукативну књижевно-ликовну радионицу који су значајно допринјели да овај пројекат буде реализован водили су нас професори Жељко Вученовић и Милана Ступар са ученицима VII и IX разреда ОШ "Петар Кочић „ Мркоњић Град.

 Пројекат „ИГРАЈМО, ПЈЕВАЈМО“ и „ИГРА НАС ЗОВЕ“ релизовани  су у Дјечијем вртићу „Миља Ђукановић“. Реализацијом пројекта „Играјмо, пјевајмо“  биће подстакнут  цјелокупни развој дјеце кроз едукативно културни садржај приликом организације хорских наступа, драмских представа те набавком инструмената за музику и плес (музичког звучника и микрофона), као и израдом клупица за наступ.

Такође  пројекат „Игра нас зове“ употпунит ће љепши и занимљивији садржај за игру дјеце у вањском дијелу (дворишту) ове предшколске установе.  Кроз овај пројекат биће смањен недостатак мултифункционалних справа за игру. Дјеци ће бити доступне  2 дрвене кућице које ће им служити у њиховим едукативно образовним играма. Урађена је и фото огласна табла која је смјештена на  улазу у  дворишту вртића, а која ће служити првенствено родитељима у сврху прегледнијих  информација и обавјештења.

 

У склопу  Културно спортског центра „Петар Кочић“ поред позоришне сале у  просторији која дуже времена није била у функцији а повремено је користе млади глумци  преуређена је у  „ПОЗОРИШНУ ШМИНКЕРНИЦУ“. Просторија за младе глумце је преуређена и користи се за пресвлачење и припремање за наступе. Набављен је сто за шминкање, столице, огледало, полице, декори и шминка.

Реализацијом овог пројекта побољшат ће се  услови рада у Градском позоришту који се у новој сезони спремају за нове представе и уписују нове чланове.

 

Такође кроз овај вид програма и пројеката који су намијењени свим младима завршен је и  пројекат у области спорта под називом „НОГОМ ПРОТИВ СТРЕСА“  гдје су млади кик- боксери заједно са својим тренерима употпунили спортску опрему (рукавице, бандаже, вијаче, кациге, вратило....)  која им је потребна за лакше одвијање тренинга и такмичења у овој грани спорта. Циљ тренинга јесте подизање нивоа опште способности полазника као и учења нових техника самоодбране.   

 

УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА ЗА ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК У ОШ „Вук Караџић“ ПОДРАШНИЦА је још један у низу пројеката који је реализован пројектом Омладинске банке. Ученици као корисници продуженог боравка заједно са наставницом и младим учитељицама су уредили и уљепшали своју учионицу и тако олакшали рад у настави. Пројектом су добили полице, мјесто за одлагање јакни, лектире и катедру за наставника. 

 

24. октобар, 2024.

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА "ЦРКВЕ БРВНАРЕ - ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ"

У Мркоњић Граду отворена je изложба слика о црквама брвнарама Станка Костића из Београда на којој је представљено 46 фотографија.

Костић је рекао да је укупно снимио 75 дрвених богомоља колико их има у Републици Србији настале у временима турске окупације.

"Властела је изгинула на Косову и Метохији, велики дио становништва се раселио сеобама, а народ који је остао на окупираној територији Србије саборовањем је наставио културни живот. Уз гусле, приче, народну поезију, митологизирајући славну пршлост Немањића, почео је да сања обнову славне државе", појаснио је Костић.

Костић је навео да тренутно ради на изложби "Цркве брвнаре - чувари традиције Републике Српске".

Он се нада да ће се у наредном периоду, уговором о културној сарадњи Србије и Републике Српске, цркве брвнаре са обје стране Дрине наћи на Унесковој листи заштите културног насљеђа.

Стручни сарадник за културу у Културном центру "Петар Кочић" у Мркоњић Граду Слободан Ћоћкало рекао је да на овом подручју није сачувано ништа од таквих објеката, али да постоје подаци да су постојале на подручју општине и села Подрашница.

На изложби су били присутни представници Министарства просвјете и културе Републике Српске и општинске власти.

Изложба, која ће бити отворена наредних 15 дана, постављена је у Галерији Културног центра "Петар Кочић" који је и организатор, а покровитељ је општина Мркоњић Град.

14. октобар, 2024.

УСКОРО У МРКОЊИЋ ГРАДУ ПРВИ СТУДИО ЗА СНИМАЊЕ СВЈЕДОЧАНСТАВА СТРАДАЊА У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Први центар за снимање свједочанстава биће отворен и у Мркоњић Граду.

Фондација „Визуелни архив српског страдања“ у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске а под покровитељством и уз подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика, покренула је пројекат снимања свих доступних свједочанстава српског страдања током ратова деведесетих.

Начелник општине Драган Вођевић изјавио је да ће општина пружити пуну подршку овом пројекту, додатно наглашавајући да је Мркоњић Град један од симбола српске голготе и страдања у протекло одбрамбено- отаџбинском рату.

„Позивам све чланове породица палих бораца, ратне заробљенике, ратне војне инвалиде да се одазову на позив да учествују у снимању“, рекао је Вођевић.

Директор Фондације Денис Бојић изјавио је да је у току ове године планирано отварање десет студијских центара широм Републике Српске у којима ће чланови породица страдалих цивила и војника али и сви они који својом судбином свједоче о српском страдању, имати прилику да сниме своје свједочанство и оставе трајни запис о херојству и мучеништву својих најмилијих.

„Дигитална база ће бити доступна не само српском народу, него читавом човјечанству“, додао је Бојић.

Исидора Граорац, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, навела је да је дигитални архив важан како ради прошлости, тако и због будућих генерација.

„Мркоњић Град је једна од стардалнијих општина, те је због тога важно да први студио буде баш у Мркоњић Граду“, навела је Граорац.

На простору бивше Југославије током ратних дешавања деведесетих погинуло је и нестало више од 50.000 Срба, цивила, те припадника различитих војних формација. Овај број подразумијева збир свих жртава, од првог погинулог припадника ЈНА на простору Словеније па све до посљедње српске жртве на територији Косова и Метохије.

“ Визуелни архив српског страдања“ представља израду прве дигиталне базе података о страдању Срба, која се базира искључиво на снимању, архивирању те глобалном презентовању снимљених исповјести из првог лица.

10. октобар, 2024.

29 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ

У Мркоњић Граду данас је служен парастос за Србе у западној Крајини, убијене прије 29 година током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ, на 13 западнокрајишких општина.

Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вјековних огњишта протјерале 120.000 Срба, те опљачкале покретну имовину, а непокретну уништиле и онеспособиле.

Међу 2.014 убијених, њих 753 били су цивили, од којих 14 дјеце и 240 жена.

Изасланик предсједника Републике Српске Драган Вођевић рекао је да се обиљежавањем 29 година од страдања и прогона Срба из 13 западнокрајишких општина чува сјећање на болну прошлост, али и учвршћује одлучност да се никада не дозволи да се ови трагични догађаји понове.

"Данас се са тугом сјећамо једног од најтежих тренутака у новијој историји нашег народа – пада 13 западнокрајишких општина. Овај дан нас подсјећа на велику жртву коју су дали многи наши сународници, бранећи огњишта, слободу и право да живе на својој земљи", рекао је Вођевић на обиљежавању 29 година од злочина над 2.214 српских цивила и војника у овим општинама који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ.

Он је истакао да се српски народ у том тешком периоду суочио са невиђеним искушењима, али је упркос свему преживио, усправио се и изградио Републику Српску, као симбол слободе и борбе за опстанак на овим просторима.

"На овај дан, наше мисли су са свим невино страдалим, са онима који су протјерани, са онима који су изгубили своје најмилије. Овдје смо да им одамо почаст, да им кажемо да их нисмо и нећемо заборавити и да су њихова храброст и жртва темељ на којем почива наша данашња слобода", рекао је Вођевић, који је начелник општине Мркоњић Град.

Он је указао да је обавеза ове генерације да гради бољу будућност, снажну и стабилну Републику Српску, у којој ће се сваки грађанин осјећати сигурно и слободно.

"Сада је вријеме да, у знак поштовања према жртвама, наставимо да радимо на јачању наших институција и свих аспеката друштва, како бисмо осигурали да њиховом жртвом није плаћена само слобода једног народа, већ и будућност генерација које долазе", рекао је Вођевић.

Мркоњић Град је постао симбол српског страдања, јер су у тој општини 1995. године почињени најстрашнији злочини над старцима, женама и дјецом, поручио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Страхиња Ерац.

"У најтежим тренуцима Србија није окренула леђа својим сународницима и наставиће и даље да им помаже", рекао је Ерац у Мркоњић Граду на обиљежавању 29 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника.

Он је истакао да злочини који су почињени морају остати записани и да треба његовати културу сјећања.

Хрватске и муслиманске снаге заузеле су тада општине Рипач-Бихаћ, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупу на Уни и за собом оставиле пустош и масовне гробнице.

У масовној гробници у Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело жртава, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске Републике Српске, три припадника МУП-а Републике Српске. Међу ексхумиранима било је 10 жена.

У мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Када је ријеч о разарању, само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета процијењена је на 680 милиона КМ.

Овај историјски догађај од републичког организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

10. октобар, 2024.

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 29 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ

У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, 10. октобра 2024. године (четвртак) у Мркоњић Граду обиљежиће се историјски догађај од републичког значаја „Страдање Срба у Западној Крајини“, према сљедећем програму:

Градско гробље-Спомен обиљежје масовне гробнице

-11:00 часова-парастос погинулим и убијеним војницима и цивилима, полагање вијенаца и цвијећа;

Трг српске војске-Централни споменик погинулим борцима

-11:45 часова-полагање вијенаца, цвијећа и обраћање званичника.

-12:00 часова-обраћање званичника и духовно-умјетмички програм.

У западној Крајини 1995. године убијено је више од двије хиљаде људи, а протјерано више од 120.000.

Хрватска војска са јединицама такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране напала је у септембру и октобру 1995. године 13 западнокрајишких општина које су биле у саставу Републике Српске.

Након акције, пронађене су бројне масовне гробнице, од којих је највећа у Мркоњић Граду из које је ексхумирано 181. тијело жртава.

У мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Када је ријеч о разарању, само на подручју општине Мркоњић Град уништено је 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета процијењена је на 680 милиона КМ.

Invalid date

ОД ПРОЉЕЋА ПОЧИЊЕ СА РАДОМ ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА

Начелник општине Мркоњић Град Драган Вођевић изјавио је, након састанка са министром трговине и туризма Денисом Шулићем, да од прољећа почиње са радом локална Туристичка организација, чији задатак ће да буде да бројне манифестације и природне љепоте презентује широј јавности.

„Договорили смо подршку Министарства трговине и туризма, како бисмо спремни дочекали нову туристичку сезону. Важно је да боравишна такса, која се уплати у Мркоњић Граду, овдје и остане“, истакао је Вођевић.

Министар Денис Шулић навео је да се у претходном периоду припремала документација за оснивање Туристичке организације, те да ће ово Министарство помоћи при раду, али и увезати Туристичку организацију са осталим организацијама и институцијама.

„Драго ми је да је кроз Стратегију развоја ова општина истакла туризам у сами врх приоритета, за наредни период“, истакао је Шулић.

Министар је посјетио и маркет „МГ Шики“, који је са тридесет производа, дио кампање „Друштвено одговорно“.

У Мркоњић Граду, у пет маркета, преко стотину артикала је свакодневно снижено.

01. октобар, 2024.

ПРЕДСТАВЉЕНО ШЕСТ РЕАЛИЗОВАНИХ ПРОЈЕКАТА

Омладинска банка Мркоњић Град реализовала је шест пројеката у области образовања, културе, спорта и свега што доприноси развоју дјеце.

Захваљујући томе, у подручном одјељењу вртића "Миља Ђукановић" у насељу Подоругла смјештено у порти Храма Светог Саве, реализован је пројекат "Весела библиотека", вриједности 1.800 КМ.

Директор вртића Александра Рољић изјавила је да у оквиру пројекта урађена и радионица за рад са дјецом, те набављене књиге, дјечија литература и васпитно-образовни материјал потребни за рад.

Учитељица у Основној школи "Петар Кочић" Тања Вођевић, у којој је реализован пројекат "Игром до здравља", рекла је да је урађена мини теретана на отвореном у дворишту ове школе како би дјеца од првог до трећег разреда могла да вјежбају, развијају психофизичке способности и буду активна.

Омладинска банка је у Средњој школи Мркоњић Град реализовала пројекат "Сервирај и побиједи". Ученик Милица Рудић рекла је да је пројекат реализован с циљем да би часови физичког васпитања били унпријеђени, те захвалила свима који су помогли у његовој реализацији.

У Основној школи "Иван Горан Ковачић" реализован је пројекат "Наша учионица" у оквиру којег су набављени географска карта, мултифункционална табла, мобилни пројектор, глобус, справе за математику.

У овој школи реализован је и пројекат "Учионица на отвореном" у оквиру којег су, између осталог, набављене бетонске клупе, столови и саксије. Вриједност пројекта је 1.700 КМ.

Такође, ЖОК „Балкана“ је набавио 16 комплета тренерки.

Ђурђица Шолак испред Одјељења за општу управу и друштвене дјелатности изјавила је да је да ће у овој години бити реализовано 12 пројеката у сарадњи Омладинске банке и Фондације мозаик.

"Већ 16 година смо ту. Видимо да смо препознати јер реализовани пројекти попримају велики значај и одјек, што нама значи", навела је Шолакова.

01. октобар, 2024.

СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ ЗА ОСАМ ЦИВИЛНИХ ЖРТАВА РАТА

У селу Сурјан данас је освештана спомен плоча и служен је парастос за осам цивила, а које су у породичној кући Пантелије Грмаша, у селу Сурјан, хрватски војници запалили.

Радило се већином о старијим особама. Међу спаљенима је била и непокретна Радојка Рожић. Након што су надлежни органи обавили идентификацију, установљено је да су жртве злочина били:

- Грмаш Пантелија, син Станка и Јоке, рођен26.07.1926. године у Сурјану

- Грмаш Сава, дјевојачки Аничић, кћи Јове и Петре, рођена 19.01.1928. године у Сурјану

- Јоргановић Јелка, дјевојачки Аничић, кћи Јовице и Петре, рођена 16.12.1934. године у Сурјану

- Јоргановић Радојка, дјевојачки Бјекић, кћи Симе и Маре, рођена 08.10.1926. године у Сурјану

- Кудра Бранко, син Остоје и Виде, рођен 30.05.1938.године у Шеховцима

- Рожић Бранко, син Симеуна и Јованке, рођен14.03.1926. године у Шеховцима

- Рожић Невенка, дјевојачки Грмаш, кћи Станка и Јоке, рођена 14.06.1932. године у Шеховцима

- Рожић Радојка, кћи Бранка и Невенке, рођена 15.04.1961. године у Шеховцима.

Начелник општине Драган Вођевић, који је у сарадњи са општинском Борачком организацијом био иницијатор постављања спомен плоче, навео је да му је жао што се до сада чекало са послављањем спомен обиљежја.

„Сурјан је једно од многобројних стратишта, а жртве и њихове породице нисмо заборавили. Договорено је да и у наредним годинама редовно организујемо помене и сјетимо се свих страдалих“, истакао је Вођевић.

Неђо Грмаш, који је изгубио цијелу породицу, навео је да су жртве заслужиле да их памтимо.

„Хвала свима који су се потрудили да се након 29 година постави спомен плоча“, рекао је Грмаш.

Хрватска окупација општине Мркоњић Град карактеристична је по бруталним убиствима цивила, како у току извођења нападних борбених операција, тако и током трајања окупације од септембра 1995.до фебруара 1996. године. Цивилне жртве су забиљежене и у најудаљенијим и изолованим селима и засеоцима, у којима је послије уласка ХВ и ХВО остао тек понеки и то старији становник. Цивили су убијани и током повлачења становништва из угрожених подручја. Осим страдања од гранатирања, било је случајева убистава послије хапшења и затварања. У више случајева пронађени су, након повратка власти РС, остаци изгорјелих тијела у спаљеним кућама, а постоје индиције да су у вријеме паљења објеката током “чишћења” терена ти људи били живи спаљивани.